Scroll to top
Zakažite Seansu
Usluga

Anksiozni i panični napadi

Anksioznost najčešće definišemo kao nedefinisani strah ili strepnju. U većini slučajeva je to “osećaj da će se nešto loše desiti”. Osobe sa anksioznim poremećajem nisu u kontaktu sa sobom i svojim unutrašnjim resursima samopodrške. One obično “šetaju” od prošlih iskustava u moguća buduća iskustva i teško se fokusiraju na sadašnji trenutak. Strah je često iracionalan, ali ako je i oslonjen na prošla iskustva, on sada postaje intenzivan i učestao u odnosu na ono što je uobičajeno.

Anksioznost se može javiti kao reakcija na intenzivan stres ili opasnost ili pak može biti posledica dugotrajnog akumuliranja stresa manjeg intenziteta. Faktori rizika za pojavu anksioznosti:

  • Trauma. Deca i odrasli koji su doživeli neku traumu (zlostavljanje, nasilje, saobraćajnu nesreću, smrt bliske osobe itd.) ili su prisustvovali traumatskom događaju, u većem su riziku da razviju anksiozni poremećaj u nekom trenutku života.
  • Stres izazvan bolešću. Osobe koje su teško bolesne mogu razviti anksioznost kao rezultat brige o mogućim komplikacijama i ishodu lečenja.
  • Ličnost osobe. Određeni tipovi i crte ličnosti, koje se razlikuju od osobe do osobe, kao što su recimo neuroticizam i osetljivost povezane su sa većom sklonošću anksioznim reakcijama.
  • Drugi mentalni poremećaji. Anksioznost se često javlja u sklopu drugih mentalnih poremećaja, kao što je recimo depresija.
  • Anksioznost u porodici. Osobe koje imaju članove porodice ili rodbine koji pate od anksioznog poremećaja i sami češće razviju ovaj poremećaj.
  • Droga i alkohol. Zloupotreba droge i alkohola može izazvati ili pogoršati anksioznost, a anksioznost je i čest pratilac apstinencijalne krize.
  • Burnout. Sindrom izgaranja na poslu. Osobe koje izgaraju na poslu i svakodnevno akumuliraju stres, pored ostalih simptoma burnout-a, razviju i anksiozni poremećaj.
Potrebno je razlikovati strah od očigledne pretnje, strah koji se javi pred realanim dogadjajem, kao što je ispit, razgovor za posao, iščekivanje nekih rezultata ili novo iskustvo, koji su normalna reakcija i patološki osećaj straha - anksioznost.

Anksioznost donosi ekstreman osećaj neprijatnosti i uznemirenosti, pa zbog toga remeti osobu u svakodnevnom funkcionisanju i značajno ugrožava kvalitet života.

Panični napadi se razlikuju od anksioznosti. Panični napad se manifestuje kroz jako lupanje srca, znojenje dlanova, osećaj da se ruši sve. Napad panike se desi iznenada. Simptomi su teški i ometajući i osobe često posle prvih napada panike kreću na ispitivanje srčanih bolesti. Napad panike često izazove strah od straha ili strah od novog napada panike. Uzroci za napad panike mogu da budu i poznatog porekla, pa ih nalazimo u nekom traumatičnom iskustvu, stresnom poslu, agorafobiji (strah od gužve i otvorenog prostora), klaustrofobiji (strah od zatvorenog prostora) ili akrofobiji (strah od visine).

Panične napade mogu da izazovu problemi sa štitnom žlezdom, dijabetesom, hroničnim bolom, astmom, odvikavanjem od droge i alkohola, preteranom konzumacijom kofeina.

Faktori rizika su slični kao kod anksioznosti.

Imate

Pitanja?

Koji modalitet psihoterapije radite?

Radim Geštalt terapiju.
To je pravac koji je zasnovan na fenomenološkom egzistencijalizmu, kojeg odlikuje holističko shvatanje čoveka. To je pristup koji se zasniva na uverenju da će povećanjem svesnosti kod klijenata u odnosu na njihove probleme istovremeno povećati i njihova snaga, koju će iskoristiti za rešenje problema. Svesnost se odnosi na ovde i sada, putem ličnog doživljaja koji obuhvata sva dešavanja u telu, kognitivnom i duši, sa ciljem razvijanja samopodrške kroz njegove svesne i odgovorne izbore. Jedan od ciljeva Geštalt terapije je preuzeti odgovornost za svoj život.
Najpoznatije tehnike u Geštalt terapiji su prazna stolica, igranje uloga, korišćenje fantazije, metafora i najbitnije JA - TI odnos.
JA - TI odnos je odnos koji se gradi sada i ovde između klijenta i psihoterapeuta, a koji pokazuje kako klijent kreira odnose sa svojom sredinom. Ovo je veoma kortistan i snažan alat uz pomoć kojeg klijent može da razume kako kontaktira sredinu i gradi odnose.

Gde se održavaju seanse i koliko traju?

Seanse se održavaju na dva načina, jedan je uživo u prostoru, a drugi online.
Radim u dva prostora, jedan je u Bulevaru Nikole Tesle 42, drugi je u Yu biznis centru - Novi Beograd.
Online seanse se održavaju na Zoom platformi. Za klijente koji žele da rade online, preporučujem da to ne bude preko telefona, već na računaru. Isto tako potrebno je da skinu aplikaciju za Zoom kako bi mogli da se priključe na link koji pošaljem pre početka seanse. Ukoliko klijent nema računar, može i putem telefona., na kom je potrebno instalirati Zoom aplikaciju.
Seanse traju 50 minuta.

Kako mogu zakazati seansu?

Seanse se zakazuju putem telefona, email-a ili na instagram stranici u DM.
broj telefona: 063228905
email: marina.barum@gmail.com
instagram: marina_psihoterapija

Koji je način plaćanja seansi?

Klijenti imaju mogućnost da plate seanse gotovinom i putem računa online na račun Edukativnog centra Geštalt.

Da li radite samo individualne psihoterapije?

Pored individualne psihoterapije radim i grupnu psihoterapiju online ili uživo. Isto tako radim porodičnu psihoterapiju i terapiju parova.
Što se tiče grupne terapije, obaveštenje o početku novih grupa će biti istaknuto na sajtu i Instagram stranici.

Bulevar Nikole Tesle 42
YUBC Bulevar Mihajla Pupina 10e, lokal 82
Beograd, 11000
+38163228905
marina.barum@gmail.com